Krajem marta, naše kancelarije bile su ispunjene pričama kolega koji su se upravo vratili iz Nemačke. Dok smo slušali o njihovim avanturama, shvatili smo da reči jednostavno nisu bile dovoljne da prenesu sve utiske.
Nismo im verovali kada su nam otkrili pravo Konanovo ime. Zanimale su nas njegove neodoljive priče o paralelama između Karlsruhea i Paraćina.
Tu je bila i priča o najvećem burgeru kod Bratha. I naravno, ne možemo zaboraviti priče o flamingosima koji su ih budili noću. Zaista zvuči neverovatno, zar ne? Sada kad smo se vratili, odgovor je - ne 🙂
Sve ove priče probudile su u nama želju za avanturom. Nestrpljivo smo čekali da se družimo sa kolegama iz Nemačke, istražimo grad Karlsruhe i osetimo kako je to raditi u Nemačkoj, makar na nedelju dana. Ali, ni u najluđim snovima nismo mogli da zamislimo… kakve će patike Zoran imati za paintball 🙂
Pre nego što smo započeli naše putovanje, dok smo vrlo sistematično pakovali stvari, kod svakoga od nas rađala su se određena očekivanja. Čila je razmišljala o pričama kolega iz prethodne grupe. Pitala se da li će i ovog puta biti toliko partijanja. A onda se potajno obradovala kada je saznala da je pronašla svoju novu drugaricu, penzionerku. Osim toga, veselila se i prilici da provede više vremena sa kolegama sa kojima ne komunicira svakodnevno u kancelariji i nadala se da će ih bolje upoznati.
Prvog dana smo se okupili ispred Digital Hive-a. S obzirom na to da smo se svi tog jutra probudili oko 3, jedna od najčešće izgovaranih rečenica bila je “Jedva čekam da stignemo”.
Let je brzo prošao, uprkos turbulencijama koje su samo dodale na uzbuđenju. Po sletanju, usledilo je pravo nemačko iskustvo – menjanje prevoza. Od voza do autobusa, svaka promena je bila mini avantura za sebe, koja nas je postepeno uvodila u ritam života u Nemačkoj. Međutim, da nije bilo toga - Ivana danas ne bi imala svoju novu najbolju drugaricu (do kraja teksta dve) 🙂
Karlsruhe nas je dočekao svojom jednostavnošću i elegancijom. Grad koji je savršen spoj klasične nemačke preciznosti i mira koji se retko nalazi u urbanim sredinama. Ulice su bile čiste, a arhitektura fascinantna sa svojim kontrastima između modernih zdanja i tradicionalnih građevina.
Sve nas je pozitivno iznenadio. Iako su kolege koje su već bile tamo prenele svoja iskustva, sam osećaj je bio drugačiji kada smo stigli. Adam kaže da mu je prvo ”zapala za oko” neobična arhitektura i način života na koji nismo navikli u Srbiji, kao i pristup ljudi.
Ljudi su bili prijateljski nastrojeni. Iako sam imao jezičkih barijera, pošto mnogi ne pričaju engleski, a ja ne znam njihov jezik, trudili su se da budu ljubazni.
Adam
Sam grad je imao sporiji ritam koji je manje stresan i dosta opušteniji u poređenju sa gužvom i žurbom koje su primetne u većim gradovima.
Hotel u blizini železničke stanice bio je naša prva stanica. Smestili smo se i bez odlaganja uputili ka kancelariji kako bismo popili kafu sa Hansom. Ali kao što to obično biva sa dobrim društvom, kafa se brzo pretvorila u pivo. U daljem tekstu će se ova reč često pojavljati, pa možda se i rangiramo na Google-u 🙂
Kancelarija nas je dočekala u punom sjaju – prostrana, sa visokim plafonima, brodskim podovima i nezaobilaznim crvenim motivima. Uredna i ozbiljna, ali u isto vreme stroga i formalna, izazvala je u nama želju da unesemo malo “naše” topline.
Ta toplina i spontanost će se kasnije odraziti u dekoraciji. Ono što je sigurno, kancelarija je pogodna za sve - i one kojima je neophodan moderan sto i širina prostora, ali i za one koji svoje radne zadatke vole da obavljaju sa udobnog kauča.
Posebno mami osmeh “zid uspomena” na kojem se nalaze naše fotografije. Na putu do kuhinje, svaki kolega je zastao i prisetio se trenutaka koje smo delili.
Kako smo se smejali i razmenjivali priče, znali smo da je ovo samo početak jedne nezaboravne nedelje.
Naša odredišna tačka bila je Heidelberg, grad koji je savršeno spojio istoriju i živopisnu akademsku scenu. Već sam pogled na grad sa Heidelberškog zamka, do kojeg smo se popeli starim kamenim stepenicama, bio je dovoljan da shvatimo zašto mnogi ovaj grad smatraju srcem romantizma u Nemačkoj.
Uspon do zamka bio je više od fizičke aktivnosti - bio je to putovanje kroz vreme. Zidovi su šaptali priče o prošlim vekovima, dok su naši koraci narušavali tišinu koja je godinama čuvala tajne ove monumentalne građevine. Pogled sa visine zamka pružao nam je panoramsku sliku.
Druženje i upoznavanje je teklo uz šale i fotografije, a zatim smo se spustili u grad na zasluženi odmor i okrepljenje u lokalnoj pivnici. Tradicionalna nemačka jela servirana su na velikim drvenim stolovima, a naši domaćini su se postarali da probamo čak četiri vrste piva. Jedno od njih, sa impresivnih 33% alkohola, brzo je izazvalo smeh i zbunjene poglede.
Heidelberg je čak uspeo da iznenadi kolegu Davida, koji je više puta bio u Nemačkoj - što ga bez nedoumica stavlja na listu jednog od najimpresivnijih gradova Evrope. 🙂
Po povratku, veče smo proveli igrajući karte u hotelu. Dok su neki učili pravila igre Uno, drugi su pokazivali svoje veštine u pokeru. Hans, koji je bio zvanični šampion večeri, svojom nemačkom taktikom nije mogao da parira Ivaninom umeću blefiranja.
Zaposleni su se složili da je ovaj dan bio više od ekskurzije - bio je to dan kad smo se mi, kolege iz različitih zemalja, zaista povezali.
Nedelja je donela nove izazove, a jedan od najuzbudljivijih bio je paintball. Teren za paintball bio je poput pravog poligona.
Ženski članovi tima su opasno taktizirali, ali naravno, brojne šarene modrice ostale su kao suveniri.
Na Aleksandru je najveći utisak ostavio sam kraj druge runde gde su Ivana i ona ostale jedine, jedna protiv druge. Nakon dugih tri minuta, ispunjenih adrenalinom, Aleksandra je izašla kao pobednica. Međutim, već nakon toga ju je napustila sreća jer je zaradila par modrica koje su i dalje plave i bolne. Aleksandra kaže da je vredelo.
I Bojan ističe da nije voleo da bude u suparničkoj ekipi protiv devojaka - posebno se plašio Čile i Sare. Već na samom početku postalo mu je jasno da postoji prirodan talenat. Makar nam je jasno gde će se održati sledeći team building ako odluku budu donosili ženski članovi tima. 🙂
Popodne smo imali slobodno, i to je bilo pravo vreme za individualne avanture. Grupa za shopping je otišla u lov na nove modne komade, dok su ljubitelji prirode i životinja odlučili da posete zoološki vrt.
Ovaj Zoo izdvaja se u odnosu na one koje smo ranije posetili. Mnogo pažnje i detalja posvećeno je prostorijama u kojima borave životinje tako da liči na njihovo prirodno okruženje.
Aleksandra
Veče smo dočekali u pričama koje su se preplitale između anegdota sa paintballa do susreta sa životinjama. Ovaj dan, iako fizički zahtevan, ojačao je naš timski duh i pokazao koliko smo raznoliki u svojim interesovanjima, ali i kako zajedno možemo uživati u različitim aktivnostima.
Ponedeljak je za nas bio dan kada se uplovljava u nove poslovne pobede. Kancelarija u Nemačkoj nas je dočekala topla, a posebno srdačna su bila nova lica koja su sada postala deo našeg profesionalnog kruga.
Saradnja sa nemačkim kolegama bila je jednostavna, kao da smo već godinama radili zajedno. Razmena ideja, ukrštanje stavova i postavljanje zajedničkih ciljeva obavljeno je sa toliko energije i entuzijazma da smo prebrodili jezičke barijere.
Sara nakon posete Karlsruheu još uvek sumira utiske i ističe da je sada povezanost sa kolegama iz Nemačke još veća
Sada imamo nove, zajedničke doživljaje koji nas povezuju. I sigurna sam da će to uticati i na naš rad i da ćemo se još lakše sporazumevati međusobno.
Sara
Personalni kontakt znatno je uticao na učvršćivanje poverenja - koje je i osnova saradnje.
Vladimir i Goran su saglasni sa time, iako svoje zaključke izvode iz poptuno različitih okolnosti. Goran je, sa jedne strane, tokom naše posete radio na projektu sa kolegama iz Srbije i nije imao priliku da usko sarađuje sa kolegama iz Nemačke. Ali su iskrenost i otvorenost tokom druženja sa nemačkim kolegama znatno uticali na utemeljenje poverenja. Sa druge strane, Vladimir je većinu svojih radnih obaveza rešavao direktnom kolaboracijom sa Nemačkim kolegama. Ipak, i on naglašava da se poverenje učvrstilo baš tokom neformalnih susreta sa njima.
Radni dan prošao je brzo, sa pauzama za kafu koje su se neizbežno pretvarale u mini-strateške sesije. Osećaj zadovoljstva zbog produktivnosti bio je opipljiv među nama dok smo se vraćali u hotel. Ali, posle radnog vremena, došlo je vreme za još jedno okupljanje – ovoga puta za trpezom. Pizza night bio je savršen način da se opustimo pred nove radne izazove.
Nastavili smo gde smo stali prethodnog dana, sada već u potpunosti adaptirani na novi radni prostor. Sinergija između timova bila je vidljiva na svakom koraku, a pozitivna energija koja je kružila prostorom bila je itekako zarazna.
U takvom okruženju, produktivnost nije mogla biti ništa manje od izvanredne. U šali smo zaključili da je kombinacija nemačke preciznosti i našeg duha formula za uspeh koju bi trebalo patentirati.
Vladimir je predložio da usvojimo još ponešto od nemačkih kolega - kulturu ispijanja piva. 🙂
Posao je ostavljen iza nas kada smo krenuli prema Baden-Badenu, mestu poznatom po svojim termalnim izvorima i, naravno, kazinu. Kazino je pravo arhitektnosno remek-delo, oaza luksuza i elegancije koja priziva duh starih vremena.
Okušali smo sreću u raznim igrama, od ruleta do blackjacka, a neki su čak pokušali i sa strategijama za koje su verovali da ne mogu omanuti. Ali, kao što smo brzo naučili, copy-paste sistem ovde nije donosio očekivane rezultate.
Kada ste poslednji put uradili nešto po prvi put? Sara je u Baden-Badenu prvi put okušala svoju hazardersku sreću. Uspela je, kaže, čak da pogodi broj na ruletu, ali ističe da je zaustaviti se nakon toga bio pravi izazov. Ipak, bila je sigurna da bi nastavak igre mogao sve da izgubi.
Darko je na kraju večeri podsetio kolege da je ovo samo jedno lepo iskustvo, koje ne bi trebalo da prelazi u naviku. 🙂
Šesti dan započeo je onako kako se to obično dešava nakon večeri provedene u kazinu - sa šalama na račun sinoćnjih avantura i pogledima koji su tražili još jednu šoljicu kafe više nego inače. "After casino math" postao je termin dana, uz smeh i priče o tome kako smo mogli bolje rasporediti svoje uloge.
Ali ono što je bio highlight dana jeste informacija o novom projektu. Dobiti ovakvu informaciju tokom rada u Nemačkoj bio je poseban doživljaj za Čilu, jer se osećala ponosno što je deo ove kompanije. Sa nemačkim kolegama sarađivala je online svakodnevno, a tog dana su rezultate ove jednogodišnje saradnje mogli da proslave uživo! Njeno uzbuđenje nije moglo da se sakrije i ne primeti, jer je trčala od stola do stola - obaveštavajući svakog kolegu pojedinačno o dobrim vestima.
Nakon posla, svi su imali priliku da provedu vreme onako kako su želeli, a Zoran je odlučio da poseti porodicu u Štutgartu. Za njega je to bio poseban dan jer se ovim članovima familije susreće samo dva puta godišnje. Osim toga, ovo je za Zorana bila prilika da doživi užurbanost većeg grada, razgleda njegove impresivne arhitektonske znamenitosti, i da na trenutak pobegne od mira i tišine koje Karlsruhe nudi.
Neki članovi tima odlučili su da se prepuste još jednoj vrsti terapije - šoping terapiji. Smehom su komentarisali kako je "after casino math" neumitno doveo do toga da se u šoping avanture ulaže malo opreznije, sa posebnim osvrtom na cene i popuste.
Veče je donelo i svojevrsno opuštanje za ljubitelje fudbala. Okupljeni oko TV ekrana, neki od momaka su sa uživanjem pratili fudbalske utakmice, razmenjujući utiske o igri, i na trenutak, posao i obaveze su ostavljeni po strani.
A onda je usledilo pakovanje. Pripreme za povratak nisu bile tužne, već su više bile poput tihog odmora posle bogate gozbe iskustava i doživljaja. Spakovali smo kofere, ali i uspomene, iščekujući da ponovo podelimo sve te priče sa onima kod kuće. A i vama koji ste dovde stigli 🙂
Sedmi dan naše nemačke avanture bio je obasjan poslovnom energijom. Bilo je očekivano da će dan biti ispunjen završnim radnim zadacima, ali jedan poseban zadatak je izdvajio od ostalih - snimanje oglasa sa Hansom, našim šarmantnim kolegom koji je postao sinonim za duh nemačke kompanije.
Dogovor je bio da se snimanje odvija u centru grada, što smo jedva čekali. Ali, kao da nam Karlsruhe nije želeo lagan oproštaj. Plljusak je zahvatio grad baš u trenutku kad smo krenuli na snimanje. Pokisli, vratili smo se u kancelariju, šaleći se na sopstveni račun i sušeći odeću na radijatorima, što je dodalo još jedan neplanirani, ali zabavan element našem poslednjem danu.
Kada smo konačno bili spremni za polazak, stigla je vest da je let pomeren za dva sata, što je bio maleni udarac našem strpljenju, ali ništa što nismo mogli da iskoristimo kao priliku za još malo druženja. Međutim, Davidova inspiracija u vidu šale o još većem kašnjenju leta, sa "novim polaskom u pola tri ujutru", izazvala je trenutnu paniku.
Prvo su zbunjeni pogledi prešli u negodovanje, a onda, kada su se svi pomirili sa "sudbinom", David je otkrio da je to bila šala. Iako su početne reakcije bile šok i neverica, smeh je brzo preplavio aerodromsku čekaonicu. Na kraju, to je bila savršena šala koja je simbolično zaokružila naš put - put koji je bio pun iznenađenja i dobrog raspoloženja.
Sa novostečenim uspomenama i anegdotama, koje će sigurno krasiti mnoge buduće razgovore, spremni smo bili da se vratimo kući.
Svaki dan našeg putovanja bio je ispunjen različitim iskustavima, od radnih obaveza do opuštanja u kazinu i prijateljskih nadmetanja u kartama. Ali ono što je zaista obogatilo ovu avanturu nisu bile samo isplanirane aktivnosti, već ljudi s kojima smo ih delili. Kolege koje su postale prijatelji, gradovi koji su postali pozornice naših malih pustolovina i smeh koji je bio naš zajednički jezik.
Odlazimo iz Nemačke sa torbama punim suvenira, ali što je još važnije, sa srcima punim uspomena koje će trajati. Priče koje ćemo deliti, šale koje ćemo ponavljati, i lekcije koje smo naučili o saradnji i kulturi, ojačaće naš tim i doprineti našem ličnom i profesionalnom rastu.
Vratili smo se kući sa više od onoga što smo poneli - sa novim perspektivama, obnovljenim entuzijazmom za naš rad, i sa osećajem da smo deo nečeg većeg.
A kolegama koji tek treba da okuse čari rada iz nemačke kancelarije poručujemo...
Budite otvoreni za nova iskustva! Povežite se što više možete sa kolegama i prilagodite se, iiako to možda nije uvek u vašoj zoni komfora. Maksimalno iskoristite resurse i, iznad svega, uživajte u svakom trenutku.
Ivana